Kako se Direktiva o energetskom učinku zgrada uklapa u Zeleni dogovor?

Evropska unija je uspostavila stratešku agendu za borbu protiv klimatskih promena i transformisanje evropske privrede za izgradnju klimatski neutralnog, ekološki osvešćenog i pravičnog društva. Evropski zakon o klimi (2021) pravno obavezuje EU da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za najmanje 55% do 2030. godine i da dostigne karbonsku neutralnost do 2050. godine.

Evropske zgrade su odgovorne za 40% potrošene energije i 36% direktnih i indirektnih emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa energijom. Istovremeno, energetska kriza je pokazala značaj pokretanja masivnog talasa obnove evropskih zgrada da bi se smanjili računi za utrošenu energiju potrošača i da bi se ublažilo energetsko siromaštvo. Da bi se postigli ciljevi, Evropska unija je morala da revidira glavni zakon o zgradama, Direktivu o energetskom učinku zgrada (EPBD), kao i druge oblasti, da bi ih uskladila sa novim ambicijama.

Nakon dve godine razmatranja, ustanove Evropske unije (Evropski parlament, Komisija i Savet) dostigle su kompromis u pogledu Direktive u decembru 2023. godine koji je zvanično odobren od strane Evropskog parlamenta i Saveta ministara za zaštitu životne sredine u martu i aprilu 2024. godine i objavljen u Službenom listu Evropske unije 8. maja 2024. godine. Sada će države članice Evropske unije morati da primene Direktivo do kraja maja 2026. godine (izuzev ako su naznačeni drugi posebni rokovi za odredbe). 

Koji je plan u pogledu fosilnih goriva?

Obustavljanje subvencija i postepeno ukidanje

Subvencije za samostalne bojlere na fosilna goriva biće zabranjene od 2025. godine.

Države članice EU moraju da navedu kako će obaviti dekarbonizaciju sistema grejanja, sa ciljem postepenog ukidanja fosilnih goriva iz sistema grejanja i hlađenja do 2040. godine. Tako se uspostavlja jasan pravni osnov na nivou Evropske unije za države članice da bi se postavili zahtevi za generatore toplote, tip korišćenog goriva ili minimalni udeo obnovljive energije neophodne za grejanje. 

Zgrade sa nultom emisijom do 2050.

Cilj je da sve zgrade u Evropi dostignu nultu emisiju do 2050. godine, takozvane Zgrade sa nultom emisijom (ZEB), sa privremenim ciljevima:

• <span style="font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-kerning: auto; font-optical-sizing: auto; font-feature-settings: normal; font-variation-settings: normal; font-variant-position: normal; font-stretch: normal; font-size: 7pt; line-height: normal; font-family: "Times New Roman";">       Izgrađene nakon 2028: Sve nove zgrade koje su u vlasništvu javnih subjekata treba da budu ZEB.
•   <span style="font-family: "Times New Roman"; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-kerning: auto; font-optical-sizing: auto; font-feature-settings: normal; font-variation-settings: normal; font-variant-position: normal; font-stretch: normal; font-size: 7pt; line-height: normal;">          Izgrađene nakon 2030: Sve nove zgrade – u privatnom i javnom vlasništvu – treba da budu ZEB.
• <span style="font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-kerning: auto; font-optical-sizing: auto; font-feature-settings: normal; font-variation-settings: normal; font-variant-position: normal; font-stretch: normal; font-size: 7pt; line-height: normal; font-family: "Times New Roman";">            2040: Države članice će izložiti dodatan privremeni cilj za postojeće zgrade na nacionalnom nivou u svojim nacionalnim planovima za obnovu zgrada.

Kako će se podstaći obnova?

Standardi minimalnog energetskog učinka

Svaka država članica će morati da usvoji sopstvene planove na nacionalnom nivou za smanjenje prosečne potrošnje primarne energije za sve zgrade u stambenim zgradama:

1.        16% do 2030. (u poređenju sa nivoima iz 2020. godine);
2.          20–22% do 2035. (u poređenju sa nivoima iz 2020. godine). 

    Da bi se obezbedila postepena obnova zgrada sa najgorim učinkom u EU, Direktiva o energetskom učinku zgrada (EPBD) navodi da najmanje 55% smanjenja prosečne potrošnje primarne energije treba da potiče iz obnove 43% zgrada sa najgorim učinkom u svakoj državi. Finansijski podsticaji za obnove targetiraće (kao prioritet) osetljiva domaćinstva, ljude pogođene energetskim siromaštvom i ljude koji žive u socijalnim stanovima.

U slučaju nestambenih zgrada postepeno poboljšanje treba da dovede do obnove najmanje 16% zgrada sa najgorim učinkom do 2030. godine i 26% zgrada sa najgorim učinkom do 2033. Izuzeci za određene kategorije zgrada usklađuju se u skladu za stanjem svih zgrada na nacionalnom nivou. 

Toplotne pumpe kao rešenje?

Uloga toplotnih pumpi

Najveći deo potrošnje energije u domaćinstvima u EU (80%) potiče od grejanja, hlađenja i korišćenja tople vode za domaćinstvo. Stoga, da bi Evropa postala otpornija, neophodno je da se zgrade u EU obnove i očekuje se da će toplotne pumpe postati široko rasprostranjeno rešenje za nove i postojeće zgrade.

Toplotne pumpe se razlikuju od standardnih sistema grejanja kao što su kotlovi na gas i peći, jer ne sagorevaju fosilna goriva za grejanje i potrebna im je samo električna energija za rad sistema. Toplotne pumpe su energetski efikasnije od bojlera, smanjuju račune za potrošnju energije i značajno smanjuju emisije CO2. Pored toga, toplotne pumpe imaju prednosti kao što su raznovrsnost instalacije, kompaktnost i to što su ekološki povoljnija opcija, zahvaljujući čemu su primamljiv izbor za zamenu bojlera za stambenu i komercijalnu upotrebu. 

Kompanija Panasonic je spremna da doprinese tome da sve zgrade postanu održivije

Izuzetno efikasna i održiva rešenja za grejanje i hlađenje koja obezbeđuje kompanija Panasonic predstavljaju suštinsku, pa čak i neophodnu komponentu u ovoj tranziciji. Nije fokus samo na ciljevima koje treba postići do 2050. godine, već i međuciljevima koje treba postići već do 2030. i 2040.

Ovi značajni nagoveštaji politike potvrđuju posvećenost kompanije Panasonic ulaganju u udobna i održiva rešenja za stambene i nestambene zgrade, koja nastavljaju da se razvijaju. To potvrđuje i skorašnje uvođenje nove izuzetno inovativne toplotne pumpe vazduh-voda Aquarea T-CAP M serije. Jedna od najvećih barijera za stambene zgrade Evrope danas su zgrade u kojima živi više porodica.  T-CAP M serija ima kapacitete od 20/25/30 kW i kapacitet može da se poveća do 300 kW. Kompatibilna je sa postojećim radijatorima, zahvaljujući čemu je pogodna za nadogradnju izgrada u kojima živi više porodica i manjih komercijalnih zgrada. Može da proizvede vodu za grejanje od 75 °C čak i kada je spoljašnja temperatura -15 °C.

Oprema koju obezbeđuje kompanija Panasonic takođe igra ključnu ulogu u dekarbonizaciji nestambenih, a pre svega komercijalnih zgrada. Nedavno plasirana reverzibilna toplotna pumpa vazduh-voda ECOi-W AQUA G-BLUE podiže naš portfelj komercijalnih rešenja na novi nivo.

Pametna rešenja

Još jedan ključni trend je unapređenje sistema automatizacije zgrada, uređaja za nadzor i kontrolu koji omogućavaju vlasnicima zgrada, rukovodiocima, stanarima i korisnicima da imaju bolji uvid i da budu uključeniji u rad sistema grejanja, hlađenja, ventilacije i tople vode za domaćinstvo, preuzimajući proaktivniju ulogu i unapređujući udobnost krajnjih korisnika. Kompanija Panasonic naporno radi na obezbeđivanju kontinuirane ponude različitih povezanih rešenja i nedavno je objavila svoje partnerstvo sa kompanijom tado°, nemačkim pružaocem rešenja za upravljanje energijom, koje će dodatno osnažiti ovu posvećenost.

Kompanija Panasonic pruža različite uređaje za grejanje i hlađenje za stambene i nestambene zgrade koja su ključna za obezbeđivanje prenosa energije u zgradama i koja ispunjavaju ciljeve Zelenog dogovora u pogledu eliminisanja emisije ugljen-dioksida iz svih zgrada u Evropi do 2050. godine. Neprekidna ulaganja kompanije Panasonic u inovacije i razvoj portfelja pokazuju posvećenost i samouverenost kompanije u pogledu dostizanja ovog cilja.